Razumevanje braka u kom se nalazimo često je težak, rudarski posao. Tragamo za problemima, uzrocima, brzim rešenjima. Jurimo krivca i tražimo presudu! Bez tog krivca se ne može dalje. A kada shvatimo da se nikad nećemo složiti ko je glavni osumnjičeni, agonija postaje još gora.
Najčešće svi moji susreti bračnog savetovanja počinju ovako – Hajde, molim vas, sudija psiholože, odlučite ko ide na kaznenu klupu. Mi želimo da Vi kao stručno lice donesete presudu i samo tako će nam biti lakše, da možemo dalje. Bez toga ne idemo kući, a argumenata o krivici osumnjičenog imamo na tone.
Nakon jednog ili više susreta, volim da postavim čarobna i često potpuno nedopustiva pitanja: “Kako mislite da ste vi doprineli ovom problemu? Koja je vaša odgovornost?”. Ponekad sledi muk. Ako oba partnera uspeju da “pregrme” ova pitanja ima velike nade za uspeh bračnog savetovanja i poboljšanje odnosa u braku.
Jedan od najvećih izazova na početku rada sa parovima je suočavanje partnera sa činjenicom da svako na svoj način doprinosi braku i njegovom trenutnom stanju. Dešava se da zbog toga nailazim na otpor, nerazumevanje i čak ljutnju klijenata.
“Kada bi on samo manje radio, kada bi ona samo manje komentarisala, kada bi njena mama ređe dolazila, sve bi bilo, da ne kažem – banja”. U realnosti, i kada zagrebemo dublje, postoji mnogo toga što nije tako jednostavno, evidentno i podrazumeva odgovornost i analizu ponašanja oba supružnika. Nikada slika nije crno – bela, kao ni naši zajednički zaključci do kojih dolazimo na susretima.
Ima lepote u tome da, kao bračni savetnik, vidim ozareno lice partnera dok gleda svog izabranika kako svečano preuzima svoj deo odgovornosti za pretrpljene stresove, izazove, probleme. To olakšanje, taj pogled i nagli porast ljubavi vredan je svake sekunde frustracije što su se “našli” na partnerskom savetovanju.
Koliko krivice, bola, stida osećamo u situacijama kada treba da nosimo sav teret trenutne bračne krize u kojoj smo se našli, a koliko je rasterećujuće kada nam se partner približi, oslobodi nas tolike odgovornosti i bude spreman da zajedno istražimo šta se desilo, zašto i kako dalje sa tim.
Ne treba da budemo sami. Pa čak ni u lakodokazivoj krivici. A o dokazivanju krivice – nećemo na bračnom savetovanju.
autor: Ana Jokić, psiholog i bračni savetnik
Izvor: Home – Detinjarije